Softver koji omogućava pravilan rad opservatorije je veoma kompleksan i sastoji se iz više celina koje se mogu izvršavati ili samostalno ili u okviru integralnog programa.
Pre analize softvera koji koristim, napomenuću dve nezaobilazne softverske celine koje ustvari nisu aplikacije već interfejsi neophodni za rad celokupnog sistema. To su:
“ASCOM” (AStronomy Common Object Model) je neka vrsta softverskog HUB-a i ima zadatak da sve elemente u opservatoriji poveže u celinu i preko odgovarajućih drajvera prenese aplikacionim softverima na izvršavanje.
“EQMOD” koristi ASCOM drajvere i sadrži protokole za komunikaciju sa Skywatcher mehanizmima za praćenje
Oba ova interfejsa treba instalirati pre instalacije aplikacionih softvera. Što se softvera tiče, mogu se podeliti na više nezavisnih celina:
planetarijum – softver koji sadrži detaljnu mapu nebeskh tela čiji se položaj stalno menja u zavisnosti od vremena i mesta posmatranja. Koristeći prethodno pomenute interfejse, mehanizam za praćenje se konektuje na planetarijum i jednostavnim selektovanjem nebeskog tela izdaje se komanda za pokretanje mehanizma na željenu lokaciju. Postoji nekoliko takvih programa a moj izbor su Stellarium i Cartes du Ciel.
samostalni program za praćenje – omogućava automatsko praćenje objekta na osnovu podataka iz teleskopa/kamere za praćenje i vrši automatsku korekciju ukoliko dodje do grešaka pri praćenju a koje mogu da uzrokuju zazor u motoru mehanizma za praćenje, iznenadni udar vetra, nedovoljno precizno centriran teleskop ili bilo kakav drugi razlog. Takodje postoji više programa za ovu namenu a moj izbor je “PHD2”
softver za tzv. plate-solving. Radi se o softveru koji služi za prepoznavanje i precizno podešavanje mehanizma za praćenje neposredno pre početka snimanja željenog objekta na nebu. Ovo je naročito korisno kod snimanja objekata koji se zbog slabe svetlosti ne mogu uočiti normalnim metodama. Tada softver napravi snimak dela neba na koji je mehanizam uperen, online ili offline obrati se bazi objekata, prepozna deo neba na koji je teleskop uperen i sam pomeri mehanizam da bi bio pravilno centriran pred početak snimanja. Postoji veći broj softvera za plate-solving a ja koristim “ASTAP” kao primarni I “Astrometry.net” kao sekundarni.
Za konekcije i kontrole svih elemenata u sistemu zaduženi su integralni programi pomoću kojih se upravlja mehanizmom za praćenje, kamerom, filter mehanizmom, motor fokuserom, kontrolerom temperature grejača za sprečavanje kondenzacije, kontrolerom jačine homogenog svetla, rotatorom polja, meteo stanicom i zatvaranjem krova opservatorije. Ovi integralni softveri imaju mogućnost direktnog pozivanja već ranije pomenutih softvera za samostalno izvršavanje tako da zajedno čine jedan zatvoren sistem za kontrolu i upravljanje opservatorijom. Postoje nekoliko ovakvih programa na tržištu a to su: MaximDL, TheSkyX, AstroArt, Sequence Generator Pro. Ja koristim softver koji je izuzetno dobro uradjen, popularan je, otvoren i stalno se razvija. Njegov naziv je N.I.N.A. (Nighttime Image ’N’ Astronomy).