Ako je sve podešeno kako treba, pristupa se snimanju objekata. Ovaj proces je potpuno automatizovan i za njega u potpunosti je zadužen izabrani softver.U praksi to izgleda ovako:
Odabere se jedan, dva ili više objekata za snimanje. Za svaki objekat uradi se tzv. “framing” gde se odredi optimalan položaj objekta na snimku, podaci se prebace u tzv “sequencer” gde se odabere vrsta filtera, trajanje i broj ekspozicija za svaki filter (na primer 30 snimaka po 20 sekundi za crveni, zeleni i plavi filter pojedinačno i 50 snimaka po 30 sekundi za Lum filter). Tu se podese još neki tehnički parametri vezano za kameru i način snimanja (dither, binning, gain, ofset) i startuje kompletan proces.
Tada softver najpre podesi zadati filter pa pozicionira mehanizam na zadati objekat. Ako objekat nije u strogom centru snimka uključuje se “plate-solver” koji rešava taj problem. Zatim program startuje autofocus i maksimalno izoštrava sliku za zadati filter. Program pronalazi obližnju zvezdu pogodnu za praćenje. Kreće praćenje te zvezde uz stalne proračune i interpolaciju kako bi se eliminisale i najmanje nepravilnosti. Ako je potrebno uključe se grejači da ne dodje do kondenzacije i započinje snimanje. Fotografije se u posebnom formatu iz kamere preko USB protokola smeštaju na HDD ili SSD scope računara.
Na ovaj način može se snimiti veći broj objekata za jednu noć. Dovoljno je sve podatke učitati u “bat” program i nesmetano otići na spavanje. Softver će ceo posao odraditi automatski, preneti podatke na glavni računar spremne za obradu i na kraju zatvoriti krov opservatorije kao i slučaju eventualne kiše
.
