Prvo poznanstvo sa astronomijom bilo je u trećem razredu osnovne škole kada je uočena greška u podacima za Uran i Neptun u Politikinom Zabavniku br.920. Redakcija je mladom astronomskom oku tada poslala mali atlas “Svet u džepu” (koji se i danas čuva) u kome se nalazila i karta severnog i južnog neba sa sa sazveždjima i nazivima zvezda. Nakon toga bezbrojne noći provedene su na krovu uz atlas čekajući da se identifikuju zvezde koje se pojavljuju iznad krovova udaljenih kuća.
Uskoro su započete posete “Getaldusu” i “Optici” uz neprestano traženje sočiva za naočare raznih dioptrija za objektiv i traganje za malim lupama za okular. Izrada stativa sa ekvatorijalnom montažom od vodoinstalaterskih delova, izrada tubusa za teleskop od kartonskih cevi iz Stoteksa a kasnije od lima četiri metra dužine (dioptrija 0.25) koju je napravio Boro limar i koji mi je rekao da nikome do sada toliki oluk nije pravio. Ali vredelo je jer sam i sa tom skromnom mašinerijom video kratere na Mesecu i Saturnov prsten.
Tada nije bilo interneta, jednom nedeljno znao se put vozom za Beograd i poseta komisionima i raznim antikvarnicama u potrazi za literaturom iz astronomije pretežno na ruskom jeziku. Onda je krenuo da izlazi časopis Kosmoplov i u njemu tekst Gorana Hudeca u nastavcima kako napraviti teleskop reflektor. Skupio se nekako novac za nabavku sfernog ogledala prečnika 14cm i dijagonalnog iz firme Vega iz Ljubljane i ubrzo je završena konstrukcija od drveta. Pogled u dubinu svemira time je znatno bio proširen. Usledila su ozbiljnija posmatranja uz detaljnije upoznavanje zvezdanog neba, bilo je I objavljivanja radova u nekim astronomskim časopisima (odredjivanje perioda rotacije nekih asteroida i slično).
Tada su načinjeni i prvi snimci običnim fotoaparatom uz korišćenje Ilford-ovih filmova veće osetljivosti.
Jedan od veoma bitnih trenutaka bio je izlazak teksta Voje Antonića u časopisu „Računari“ o samogradnji kućnog računara Galaksija. U rekordnom vremenu usledila je nabavka delova iz Engleske i Austrije, sklapanje i testiranje. Korišćenjem Basic programskog jezika kao i mašinskog jezika za procesor Z80a ubrzo sam uradio par programa iz oblasti astronomije koji su mi bili od neprocenjive koristi za pronalaženje objekata na nebu za posmatranje i snimanje. Sve je to stalo u RAM memoriju veličine 5Kb (pet kilobajta) ili bolje rečeno preciznije 5062 bajta.
Kasnije je došao i prvi teleskop sa azimutnom montažom Meade DS2114 skromnijih mogućnosti ali na kome sam stekao prva znanja o modalitetima praćenja nebeskih objekata.
Prvi ozbiljniji instrument namenjen isključivo vizuelnom posmatranju neba bio je teleskop reflektor na Dobson montaži – Explore Scientific prečnika ogledala 12” odnosno 305mm i žižne daljine 1525mm kupljen u Minhenu. Ova vrsta teleskopa nema klasičnu montažu već je napravljen tako da se brzo može premestiti sa jednog mesta posmatranja na drugo. Dobson teleskopi koristeći jednostavnu izradu omogućavaju primenu izuzetno velikih prečnika objektiva za koje bi smeštanje na standardnu montažu koštalo čitavo bogatstvo. Sastavni deo opreme uz njega je komplet okulara za različita povećanja, filtera za vizuelna posmatranja i ostalo.
Pošto nije namenjen praćenju objekata izradio sam posebnu tzv. EQ platformu na kojoj se postavi cela konstrukcija a koja pomoću step motora uz neizbežnu elektroniku može da prati objekat nekih 45 minuta do jednog sata nakon čega se platforma resetuje na početnu poziciju. Naravno ne može se govoriti o preciznosti kretanja do nivoa snimanja ali dovoljno je da za taj jedan sat objekat ne pobegne iz vidnog polja okulara.
Iako ovi teleskopi izuzetno lako mogu da se “šetaju” po nebu, bez obzira na poznavanje položaja nebeskih objekata može biti problema kod pronalaženja istih naročito ako u blizini objekta nema repernih svetlijih zvezda ili se radi o objektu koji je zbog slabe svetlosti teže uočljiv. Da bih rešio ovaj problem izradio sam takozvane digitalne cirkle.
To je uredjaj koji koristi podatke sa dva enkodera vezanih za vertikalnu i horizontalnu osu kretanja teleskopa, obradjuje ih, pretvara u koordinate čitljive Stellarium softveru na laptopu pa se onda preko USB porta dostavljaju Stelariumu. On prihvata te podatke i grafički prati pomeranje teleskopa registrujući oblast neba na koju teleskop pokazuje.
Da bi preciznost bila potpuna potrebno je pre starta postaviti teleskop u horizontalu i usmeriti ga ka severu kao i saopštiti programu tačno vreme i koordinate mesta posmatranja. To sam rešio postavljanjem GPS prijemnika na gornjoj strani kutije uredjaja koji za kratko vreme učita podatke i dostavi ih softveru kao početne vrednosti za proračun trenutnih nebeskih koordinata. Kompletan softver za digitalne cirkle sam uradio sam a kao sastavni deo kutije u kojoj je uredjaj smešten postavljen je i displej na kome se nezavisno od laptopa očitavaju početne vrednosti sa GPS-a kao I trenutne vrednosti horizontalnih i ekvatorijalnih koordinata u toku pomeranja teleskopa.
