Pomračenje Sunca 11. avgusta 1999. godine
Uprkos svim upozorenjima sa javnih medija da se ne izlazi van kuće dok traje pomračenje Sunca, odlučio sam da odemo na krajnji sever Srbije u zonu totaliteta.
Destinacija je bila Subotica, sa planom da se celokupan tok pomračenja prati sa Palića.
Na animaciji crna tačka koja se kreće predstavlja lokaciju trenutka totalnog pomračenja Sunca dok na karti severa Srbije totalno pomračenje je bilo na području severno od kose linije.
Naoružani sa refraktorom 60mm, raznim filterima za Sunce, a pre svega radoznalošću, željno smo očekivali taj dan.
Ali jutro u Subotici razočaravajuće. Kiša i oblaci. Razmišlja se o promeni plana. Na kojim TV kanalima se može pratiti direktan prenos? Stalni pogledi u nebo. Hoće li, neće, pa zar baš danas ? Negde oko 11.15 prvi znaci mogućeg razvedravanja. Odluka pada odmah. Idemo na Palić iako do pocetka prve faze ima samo petnaestak minuta. Stižemo i na brzinu montiramo refraktor. Letimični pogledi na nebo kroz oblake i “okrnjeno Sunce” je tu.
Sunce na projekciji uvećano 24 puta
Prva pomisao je neumitnost dogadjaja, preciznost proračuna, ravnoteža prirode. Neko je pre mnogo vremena znao da će baš ovde Mesec jedva oko 5% prividno veći od Sunca (trenutno) sasvim prekriti Sunce. Koja retkost. Sve je pripremljeno i podešeno, opet pogled na nebo i … opet oblaci. Nemoguće. Jos svega petnaest minuta do početka druge faze, deset… Pogled na okolinu – nešto neobično u vazduhu. Nebo kao na visokoj planini tamno plave boje ali bez sjaja sa žućkastim zracima. Na gornjem sloju nema kumulusa a pogled malo na jugozapad označava da će se za 2-3 minuta Sunce ipak pojaviti na nebu. I zaista, tanak srp izranja. Svega 5-6 minuta pre kulminacije konačno više ne razmišljamo o oblacima.
Oblaci odlaze – evo ga, veličanstveno
Danila kaže da Mesec počinje da zaklanja Sunčeve pege
Sunce beži iz vidnog polja, sada ćemo ga naći
Više od 1000 posmatrača na Paliću. Graja prisutna sve vreme sada polako nestaje. Oseća se uzbudjenje. 2-3 minuta pre, zapadno nebo a naročito severno u tamno-plavoj boji. Pogled preko Palića – utisak kao da je Sunce negde daleko na izlasku ili zalasku. Za trenutak se setih kadrova sa radjanjem dana na Antarktiku. Vreme počinje brzo da prolazi. Čuju se uzvici. I odjednom ono zbog čega smo i došli ovde. Razlika izmedju pomračenja od 90 i 99% je vrlo mala a razlika izmedju 99% i 100% ogromna.
Neposredno pre totalnog pomračenja…mrak usred dana
Sve se odigralo za 1-2 sekunde. Toliko je naime bilo potrebno da neko “ugasi svetlo”. Opšti vrisak prisutnih. Nešto sto je nemoguće opisati ili ispričati. Samo treba doživeti. Svim prisutnima tada sam rekao: “Sklonite stakla i gledajte gore.” Ogromna korona je bljesnula. Prvo sto se moglo zapaziti je neravna površina Meseca i dva velika useka (kanjona) – jedan na juznoj, drugi na zapadnoj strani. Pogled na okolinu: svetla duž obale Palićkog jezera su automatski upaljena. Nije to bio totalni mrak a i kako bi pored tako svetle korone ali je bio mrak. Na severu sablasno crno. Ptice iz obližnjeg Zoo vrta kreću sa neprirodnim glasnim oglašavanjem. Neko povika : “Eno su zvezde.” To mi ponovo vrati pogled na gore. Objasnih im gde je Venera, gde je Merkur i da je ovo jedinstvena prilika da se i on vidi. Bili su tu i Blizanci Poluks i Kastor, istočno zvezde Lava i Device nisu se videle zbog bežećih oblaka a zapadno i jugozapadno Sirijus zbog visokog drveća. Jupiter i Saturn isto. 106 sekundi koliko je trajala druga faza nema potrebe reći kako je brzo prošlo. Treća faza počinje sa prstenom na zapadnoj strani koji posle samo par sekundi ne dozvoljava da se gleda slobodnim okom. Od tog trenutka u narednih 15-20 sekundi desilo se ono sto je na mene ostavilo ipak najveći utisak: Ogromnom brzinom po travi ispred Palićkog jezera u smeru ka istoku prolazile su senke Mesečevog reljefa izuzetno uočljivo u šta su se svi prisutni sa divljenjem uverili.
Krenuo je završni proces pomračenja, 80 minuta “odlaska” Meseca ispred Sunca. Na listovima biljaka neposredno pored pešačke staze primećujem retke kapljice rose.
Cica prati poslednje trenutke pomračenja
Bilo je vedro, više vremena za posmatranje i merenja. Klinci su me obavestili da je za pola sata pre totalnog temperatura postepeno padala 7 stepeni i da se u narednih pola sata popela za 8-9 stepeni.
Martina meri temperaturu vazduha svakih 5 minuta
Takodje su odredili da je trenutak četvrte faze (prestanka) bio u 14 sati i 17 minuta. Naknadno sam u tablicama proverio podatke za Suboticu – 14:16:48. Nije loše.
U 14.30 Palić je skoro bio pust.
Sa kolegama iz Novog Sada za uspomenu
Spakovali smo instrumente i pre osveženja otišli do obližnjeg Zoo vrta.
Povratak u Kraljevo donosi razočaranje. Svi nas gledaju sa nevericom, ne veruju da smo isli “čak tamo” zbog pomračenja. Kasnije mi postaje sve jasno. Kažu mi da Kraljevo nije bilo tako pusto ni za vreme bombardovanja. Svi su bili u kućama, sa spuštenim roletnama, restorani, prodavnice, trafike, sve zatvoreno, svi uplašeni nepoznatog, mirno slušaju “savete” iz čarobne kutije. E sugradjani moji, sa setom se setih kad sam kao bosonogi klinac garavio stakla svećom da gledam pomračenje Sunca.