Nakon što su svi elementi sistema povezani u jednu celinu, pre bilo kakvog početka snimanja potrebno je izvršiti odredjena podešavanja.
1. Podešavanje teleskopa
Refraktor sada na sebi pored dodatnog Riccardi reducera ima ugradjene motor fokuser, filter mehanizam, rotator i glavnu kameru. Podešavanje ovog sklopa podrazumeva podešavanje i proveru tzv. optičkog puta. To je rastojanje u mom slučaju od spoljne ivice sočiva na Riccardi reduceru do senzora na glavnoj kameri. Da bi slika koju daje objektiv teleskopa idealno popunila senzor na kameri potrebno je da to rastojanje bude konstantno a odredjuje se uglavnom eksperimentalno. Ovde ono iznosi 78 do 80mm. Vrlo je bitno tačno odrediti ovo rastojanje. U tu svrhu služe različiti adapteri uglavnom standardne veličine M42 I M48 različitih debljina čijom se kombinacijom stiže do željenog rastojanja. Ponekad je potrebno postavljati i podmetače debljine 2, 1, 0.5, 0.2 pa čak i 0.1mm.
2. Podešavanje mehanizma za praćenje
a) Centriranje
Takodje izuzetno bitno je pravilno podesiti mehanizam za praćenje pre početka snimanja. Najpre treba uskladiti tačno vreme sa odgovarajućim softverom kao i tačne koordinate mesta snimanja (geografsku širinu i dužinu).
Sledeći korak je usmeravanje glave mehanizma ka nebeskom severnom polu (neposredno pored Severnjače). Za to postoje različite metode a najjednostavnije (ali i najskuplje) je pomoću specijalne polarmaster kamere. Medjutim ova investicija je isplativa ako se ima na umu da to može da bude zahtevan posao i da oduzme dosta dragocenog vremena a naročito ako se češće menja lokacija snimanja.
Ako se pri pronalaženju objekta za snimanje ispostavi da on nije baš na onom mestu na kom bi trebalo da bude (što je znak da prethodna operacija nije dobro odradjena) dodatno podešavanje vrši se tzv. “alignment” postupkom gde se odaberu jedna, dve ili više zvezda obično u različitim kvadrantima i ručno se mehanizam neznatnim pomeranjem usmeri ka njima.
b) Limiti
Pre početka snimanja potrebno je odrediti i limite kretanja mehanizma. Nije potrebno da teleskop tražeći neki objekat bude usmeren na poziciju čija je visina ispod nule (ispod horizonta). Isto tako teleskop nema šta da traži tamo gde nebo zaklanja neka gradjevina, brdo ili drveće. Zato EQMOD ima posebnu opciju gde je moguće precizno zadati uslove kretanja mehanizma.
c) Meridian-flip
Vrlo bitan pojam a koji pripada početnom podešavanju mehanizma je tzv. “meridian flip”. Pretpostavimo da je snimanje započeto na istočnom delu neba i da traje nešto duže. Tada će teleskop preći meridijan (jug) i nastaviti da se kreće ka zapadu. U tom trenutku tegovi će biti iznad refraktora i nadalje će biti u sve višem položaju a refraktor u nižem. Tada može doći do katastrofalne havarije odnosno sudara refraktora sa stativom. Da bi se to sprečilo u softveru postoji opcija čekiranja “meridian flip” kada se neposredno pre nailaska na meridijan refraktor automatski zaokreće za 180 stepeni i posle kraćeg vremena nastavlja da prati objekat ovog puta u bezbednom položaju.
d) Parkiranje
Na kraju da pomenem i pojam parkiranja mehanizma za praćenje. U pitanju su fiksni položaji teleskopa koji ne zavise od nebeskih koordinata. Uobičajen početni položaj teleskopa je tzv. NCP (North Celestial Pole) položaj. To je položaj kada je glava mehanizma usmerena ka severu a teleskop “gleda” pored Severnjače. Jednostavnim pritiskom na opciju “Park” teleskop dolazi na tu poziciju bez obzira gde se trenutno nalazio. Parkirni položaji mogu se i unapred definisati. Tako je korisno imati i horizontalan položaj teleskopa za parkiranje u slučaju kada je potrebno smanjiti ukupnu visinu sistema radi zatvaranja krova opservatorije. Osim toga nekada je potrebno napraviti pauzu kod snimanja pa nastaviti od mesta gde se stalo pri čemu opcije “Park” i “Unpark” mogu da budu od koristi.